Pustam jedinu pesmu koja stoji na desktopu.
Pored mene su snikers i guarana, puta dva.
Trudim se da zamajavam mozak nekim stvarima koje nisu on.
Ali sve podseca na njega.
I uvod u anatomiju,
i knjige na stolu,
i kafa u kuhinji.
Znam da nije otisao zauvek, vec samo more.
I verujem mu, zaista.
On je moj dobar decko.
Samo se plasim.
Nisam ljubomorna,
ni sebicna,
plasim se.
Ne znam zasto sve shvatam toliko tragicno, ali tako je.

Dao mi je ulaznicu koju je sacuvao kada smo bili na tvrdjavi pre tri meseca.
Dok se spremao da krene krisom sam na nju naprskala njegov parfem.
Znam da zna sta sam uradila.
Znam i da zna da ga volim.

Ti, lazljiva kucko! Prevrtljivice! Varalice! ,

Zasto jednom u zivotu ne budes iskrena? Zar je toliko tesko? Sta? Sad si i kukavica! Smejala si se drugima a sada radis slicnu stvar. Zasto mu ne kazes to? Znas da ce razumeti... Samo mene mucis?!

Mislice da nesto sa njim nije u redu... Okej, ima neke stvari koje mi smetaju, ali ako mu ti ne kazes sta je stvarno istina... Bice jos gore. Veruj mi.. jednom.

On je divan, i razume te. Samo jednom prevali to preko jezika, hoces li?!
Izgubices ga u suprotnom. Niko ne voli nadrkane skotove.Devojkama kojima uvek nesto smeta.

Samo ga stavi ispred sebe i reci mu da se plasis. Reci mu da ti treba vise njega. Da ga nisi prevarila iako si to par puta sanjala. Da si se budila i bila srecna sto je to samo san. Reci mu da ga se ne stidis, vec da si neretko ponosna na njega. Da je on najpazljivije stvorenje na svetu, i da ima previse razumevanja za tebe. Da znas da na njega mozes uvek da racunas.
Reci mu da se bojis da ga ne izgubis i da cesto ne razumes njegove sale. Da njegove sale umeju da zabole ponekad i da ti to smeta. Nemoj da se dernjas kao kobila na njega.
Pitaj ga zasto vise nemate happy-ending razgovore. Iako ti nisi ona "ljubim te" devojka, da ti fali kada ti on to ne kaze...
Sledeci put mu reci da te poljubi. I pitaj ga zasto mu je to ponekad tako tesko.
Priznaj mu da je tebi jos teze kada on to ne uradi.
Budi jednom iskrena kucko.
Znam da mozes.

Tvoja Malenkost

Ne volim ja tebe zbog tebe, vec volim sebe kakava sam pored tebe.

A ja sam sa tobom... Ja.
Ista onakva kakva sam sa svojim prijateljima, roditeljima.
Jer ti i jesi moj prijatelj.
Ko bi rekao da ce tako ispasti, a?
Tako dobro...

A i ti si sa mnom... Ti.
Iskren, neobrijan, duhovit, svoj.
I sve ono sto mi se kod drugih ne bi svidelo, kod tebe mi se svidja.
Volim i tvoje mane, jer jesu deo tebe.
Jer tebe cine takvim.

I ti mozes da me razumes.
I kada sam najteza, da me trpis.

I sa tobom ne razisljam o tome koliko ce da traje, jer mi se ponekad cini da moze zauvek da traje.

Sa tobom se ne plasim, jer me uvek drzis za ruku.

Poljubio me je.

Traži se dečko.

Zgodan&lep, da vozi najmanje neki BMW, recimo X5,
da se lepo ljubi,
da ima lepe zube,
da se svidi mojoj mami, da se svidi mom tati i tatinoj mami,
da miriše na npr. bvlgari aqua, ali da koristi original, nikako plagijat.
Da uvek ima čiste nokte,
da bude pametan, da studira, da daje ispite u roku.
Da ima kuću blizu mene, recimo na Vračaru. Po mogućstvu da kuća ima bazen.
Da mu roditelji budu npr. advokati, doktori...
Da mi uvek plaća piće, dovozi/odvozi kući. kupuje lepe poklone, nikada ne zaboravi važne datume (kada smo se prvi put poljubili, kada je upoznao moju mamu..). Da nema puno drugarica, i da mu drugari ne gledaju fudbal. Da ne bude pod uticajem roditelja i prijatelja.
Jel sam pomenula da mora da bude bogat?

ILI

da ume da me nasmeje,
da bude tu kada mi treba
i da me voli.

 

Da li je moguće?

Da po hiljaditi put prelistavam sve tvoje slike?
Da me nervira svaka tvoja drugarica?

Da mislim da si klinac a da se i dalje šetam sa tobom?
Da ti i ja nemamo o čemu da pričamo?

Da poznajemo previše istih ljudi, i da zbog njjih ne stavljam naše slike na net?
Da opet ne mogu preko usta da prevalim ono što želim da znaš?
Da si ti neko drugi, a da ni tebi ne verujem?

Da navijamo za isiti klub?
Da tražim izgovor da te pozovem?

Da sam se zalubila?

Mislim, nisi se javljao, i onda sam ja, posle vremena kukanja i razmišljala skontala da te samo sklonim sa strane. Znaš, ono.. Da se pravim kao da se ništa nije ni desilo? Jer, ako realno sagledaš stvari, ipak, ne poznajemo se baš, niti se viđamo. Samo ponekad. I tada to kratko traje, i tada smo u nekom "drugačijem" stanju, tako da.. Nikada se nismo ni upoznali. Formalno. Nikad nismo pričali, ti me ne poznaješ. To što si mi među prijateljima na fejsbuku i vidiš svaki status i sve slike koje stavim, to ne znači da me poznaješ. I ne poznaješ me! Ne znaš za koga navijam, ni da li imam omiljeni film, ili zašto baš volim Vidojkovića.. ili, da li verujem u Boga, da li imam brata ili sestru, ili oboje? Da li više volim zimu ili leto, ili ne volim ni jedno od ta dva? Sigurna sam da ne znaš ni kad mi je rođendan. Možda sam ti rekla, kad smo raspravljali o godinama. Mojim i tvojim. Ali, sigurno nisi zapamtio. Ni parfem koji nosim. Ni da li imam braon ili zelene oči. Ni da li volim drum ili house.. Ništa. Ništa ti ne znaš, ne poznaješ me. Nisi se ni trudio da me upoznaš. A ja sa sigurnočću mogu da ti kažem da znam kakve patike imaš. I da imaš dva ista para samo druge boje.  I koliko puta si nosio onu košulju na pruge. I kad si ima koju dužinu kose, i tvoj broj telefona. I jedan i drugi. I znam kako mirišeš. Ne, ne koristiš jedne od onih muških parfema koji u sebi imaju sastojak koji, kakoo kažu, privlači žene. Ne, ti jednostavno.. mirišeš. Posebno. I onaj razmak između dva prednja keca ti se ne poklapa sa sredinom gorne usne. Malo je ulevo. Nedostaješ mi.

Dok pisem ovaj post moram da ugasim muziku. Marčelov CD nikako ne može da se aktivno sluša ako usput obavljaš još jednu mozgovnu operaciju.

Bitno je da sam zaljubljena.. A to ne mogu da pišem na fejsu, jer je to ravno samoubstvu, tako da moram to ovde da ostavim.

On to zna jer sam se pre neko veče usudila, uz određenu količinu nekih šarenih koktela, da mu napišem u poruci.

Sinoć je bio tu.

Toliko je dovoljno.

Ne treba mi više od tih par sati da me održavaju u životu do sledećeg puta...

Volim.

Uhh.. Dugo nisam pisala... Baš. Da li je moguće da me samo zaljubljenost inspiriše da pišem? Onda kada shvatim da ga previše pominjem svojim drugaricama, kada legnem i mislim na njega...?

Redovno me zimski period zaljubi u nekoga.

Uf.. fejsbuk po ceo dan uključen samo da vidim da li je živ. Znam da jeste, ali ne koristi FB koliko je potrebno. Koliko je meni potrebno. Jedan od onih dana kada tražiš bilo koji razlog samo da mu pošalješ poruku. Ah! Kontroliši se!

Imam još jedan blog, ali mi je on onako otvorenog tipa. Ovo je moje, i ovde pišem sve. Najbitniji je taj osećaj sigurnosti.

Juče sam imala mental brekedown. Makar sam ga ja tako prozvala.. Par sati sam sedela u školi, apsolutno ravnodušna prema svemu. Jako depresivna i sam sebi čudna. Posle par časova sam pobegla kući. Gušilo me je sve čime sam tog trenutka bila okružena i morala sam da pobegnem.

Dan je bio divan, sunčan i pomalo vetrovit.. Divan za provesti pored reke. To sam i uradila.

Naravno da sam sve njegove slike pregledala.. Sve statuse u životu napisane.. Mislim da se to zove bolest... Ali tako ja svaki put.. Polako mi pada na pamet da ovaj posto obrišem i da ga uopšte ne objavljujem.. Ali me oone google reklame iritiraju, tako da ću ga i ovako bangavog objaviti.

Neko mi se čini da svaki put nalazim na istu situaciju, scenario je uvek isti. Samo se glavna muška uloga menja. Baš to- glavna. U mom filmu on je uvek bitniji od nje.

Na svaki neuspeh gledam kao na još jedno iskustvo iz koga izlazim zrelija i pametnija. Ali svaki put nailazim na istu stvar. Zaljubljenost ti zatvara oči pred realnošću. Prepustiš se i dozvoliš mu da ti uzme sve. Ne pereš ruke jer na njima ima parfema sa njeovog vrata.. I ma koliko god puta završavala priču svojim razočarenjima u sve što je muško, u svakom sledećem vidm nešto novo i drugačije u šta se zaljubljujem. Iako kraj donosi zaključak da sam sve vreme bila zaljubljena u jednu stvar. Stvar koju tražim od svakog sledećeg. Pažnju i potrebu da se borim za istu. Sve dok sebe ne naučim da tražim ono što mi treba, bez suzdržavanja, bez razrađivanja taktika..

A horoskop? Ne zanima me više.. Neću Sanju više nikad da pitam za ljubav. Odlazim kod nje sa nadom da će mi reći "and you will live happily ever after" i naravno to nikada ne čujem.

Jedina stvar koja bode oči je to što se njih dvojca poznaju.. Pa sad, poznaju je slabašna reč.. Da, znam, ne treba, ne valja, e jebi ga!

Nisam namerno, majke mi.

Ne bih ni volela da sazna, ali mi nešto govori da će saznati.. I on i svi ostali..
Shit happens..

Možda smo pošteno usrali moguće prijateljstvo koje bi trajalo duže nego nas dvoje, ali.. Nema nazad.

Horoskop- Kad ćete već jednom da postanete iskreni prema sebi? Želje su jedno, a stvarnost nešto što je daleko od njih. Bar za sada imate puno problema, ne samo ljubavnih već i zdravstvenih..

Lažu bre... 100%

Od 1991 godine kada sam rođena u Srbiji nikad nije bilo dobro. Samo tri dana nakon mog rođenja Beogradom su prolazili tenkovi, nekoliko godina kasnije moja majka je videvši Zorana sa Lukom i Jovanom počela da vodi mene na studentske demonstracije. Pravile su se kiflice i nosile studentima, znali smo protiv koga se borimo i bilo nas je, čini mi se, više. Ili sam samo ja bila isuviše mala. Kada su se Zoran, Vesna i Vuk pojavljivali na TV-u u kući je vladala tišina. Sve pesme koje su se 99-te puštale na radiju, koji smo slušali preko akumulatora kada struje nije bilo, smo znali napamet. Moja sestra je rođena avgusta 2000. Par meseci nakon njenog rođenja sam mislila da će biti bolje, da se više neće pratiti politika u našoj kući i da ćemo početi normalno da živimo. Da ću putovati preko. U tu Hrvatsku o kojoj mama toliko priča.
Prošlo je osam godina, moja sestra je krenula u prvi razred. Ja u Hrvatskoj još nisam bila, a moja mama i dalje zna sve političare. Ako im ne zna imena onda zna iz koje su stranke. Miloševića nema, ali je tu neko drugi. Srbija je i dalje primitivna. Priča se ponavlja. U kući je tišina kada su Čeda i Vesna na TV-u, a redovno se prate sve emisije "Peščanika". I dalje maštam o drugačijoj Srbiji. I dalje verujem u "nešto", ali i dalje želim da odem.

Samo budala gleda loš film više puta.

Nisam očekivala da će ON saznati sve to.. na taj način.

Ne mogu ni da plačem. Probala sam. Da li sam postala otporna na sve? I da li više bilo šta i bilo ko može da me razočara?
Uradila sam šta sam mogla. Dala sam svoj maksimum, ali nije uspelo. Ovaj put priznajem- izgubila sam. Možda, kada sam sebi priznaš poraz, i ne bude tako strašno. A možda još nisam svesna svega. Ipak, 1.58 je. Možda će ujutru sve izgledati mnogo gore. Možda ujutru neću želeti da se probudim.

Milsila sam da mogu da promenim njega. Nemoguće. Možda će se jednog dana pojaviti neka devojka zbog koje će se promeniti, možda samo ja nisam ta. Nisam smela da se upustim u sve to. Neko vreme sve je izgledalo naivno. Misleći da mogu da kontrolišem svoja osećanja prema njemu dala sam mu.. skoro sve. Jedan deo sam uspela da sačuvam za sebe.
OPTIMIZAM, koji iako je trenutnu u deficitu, vratiće se. Preboleću i njega. U sećanju će ostati samo lepi trenutci. Onda kada je znao da ceni to što je dobijao.

"..Why should I feel sad
For what I never had
Nothing equals nothing

Turn to stone
Lose my faith
I'll be gone
Before it happens

Selling out
Is not my thing
Walk away
I won't be broken again
I won't
I won't fall apart.."

Prelaze ulicu. Dečko i devojka. U prolazu čujem samo njega:

Kako ću samo slatko da te odjebem.

Devojka nastavlja za njim iako je očigledno da će je on tu odjebati. Tu ispred njegovih kola. Zatvoriće svoja vrata, neće je ni saslušati. Ona će ostati kao poslednje govno i naredne dane provešće u gledanju njihovih slika iz srećnijih dana. Jezivo.

Ovih dana sam imala prilike da srećem devojke koje plaču nasuprot činjenici da se nalaze na javnom mestu. Jedna je sedela na klupici na Tašu, druga je sa drugaricom sedela ispred Rudarsko-geološkog, a treća je meni prepričavala svoju tužnu priču.

Da li je problem u njima, ili žene jednostavno imaju neku dozu mazohizma u sebi..? Da li vole kada pate? Da li ne umeju da razdvoje osećanja od onoga što se zove ZDRAV RAZUM?

Kao vožnja autobusom.
Znam da sam već započela tu vožnju i da nema izlaženja do sledeće stanice. I da JA nikako nisam ta koja upravlja tim autobusom. Iako sam mislila da će ovaj put biti drugačije, pogrešila sam. Svako naše viđanje može to da prekine -mogu da izađem iz autobusa, ali se premišljam dovoljno dugo da se vrata ponovo zatvore i da se vožnja nastavi. Uživam u njoj. Sve do poslednje stanice.
Na poslednjoj stanici šofer će me prodrmati da se probudim i zamoliti me da izađem. Stanica na kojoj se budem našla definitivno neće biti mesto na koje sam želela da stignem.
Tada će mi ostati samo da čekam neki drugi autobus, nekog drugog šofera, koji će me povesti na neku drugu vožnju. Sve dok ne pronađem pravi autobus -onaj koji nema početne i krajnje stanice.

Taman sam htela da popljujem jednu prodavnicu obuće u Bulevaru nakon što su mi se sandale od 5.000 dinara odlepile. Bila sam u dilemi da li uopste da reklamiram, ali sam na putu do grada ostala bez jednog kaiša, u ovom slučaju bez sandale, i bila sam primorana da svratim do radnje...
Bez računa, devojka, mislim i gazdarica, mi je uzela sandale, pitala šta predlažem, da li da mi daju nove, vrate pare ili da srede kod njihovog obućara. S obzirom da su sandale neverovatno udobne i da sam verovala da ako uzmem nove da će se ista stvar dogoditi, varijanta ponovnog lepljenja, na njihov račun naravno, mi je bila najprihvatljivija.. Nakon sat vremena su bile gotove, a da ne zaboravim činjenicu da se devojka ponudila da mi kupi neke privremene sandale, što sam ja odbila jer mi je prijala pažnja koju sam dobijala šetajući se bosonoga po Bulevaru.

Početak raspusta i leta nisam ni osetila, verovatno zato što sam u školi celo polugodište bila isto tako opuštena kao sada. Prosek je sa 4.83 popravljen na 5.00, a sebi sam obećala da ću na račun moje bangave noge sledeće godine osloboditi sebe fizičkog kao i bespotrebnog stresa koji ide uz iskompleksiranu profesorku.

On ima devojku. Ustvari više njih. Skot. Zalubljena sam u njega.
Ne odustajem. Možda nikada neću dobiti njega slobodnog, iako je rekao da planira da ih ostavi, ali mi je za sada dovoljna njegova pažnja. Lepše je meni jednoj sa njm, nego svim tim deklarisanim devojkama koje ni ne znaju koliko ih on laže. Aj sad da neko kaže "kako laže njih, možda laže i tebe". E ja znam da ne laže. Nemojte da trošite slova na tastaturi da mi otvarate oči.

Prvi put kada sam ga slušala kako priča sa jednom od njih, mislim da mi je pozlilo. Razgovor koji sam ja slušala pre godinu dana, samo što sam tada učestvovala u njemu. Ja sam bila ta koja je zvala a moj, sad već bivši, dečko taj koji je uvek imao izgovore. Sledeći put kada mu je zazvonio telefon pritisnuo je SILENCE dugme, a mene zagrlio.
Ta divna tišina.

"...Dobro je kad u životu za nešto se boriš, rukama stvoriš, dobro je kad u životu, nekoga voliš, neko te voli, dobro je kad u životu, neko te sluti, ti nekoga slutiš, ali je, najbolje kad u životu imaš nekog s kim možeš, lako da šutiš.."

Dok sam se vozila trolom do mesta na kome sam polagala svoj ispit iz Engleskog kisa je prolazila kroz sve moguce otvore a onaj miris letnjeg kisnog dana me je sve vise podsecao na London. Usla sam u British Council a tamo su me sacekali ljudi sa pravim Britanskim akcentom.. Jos jedan flash.

Verujem da sve sto pozelis mozes i da ostvaris. Cak sam uverena da ako svakog dana, dovoljno jako i skreno zelis nesto naizled nemoguce, da ce se i to ostvariti.

Zelim da zivim u Londonu i zelim da polozim moj ispit. Zelim da menjam svoj zivot, postepeno i na bolje.

A zelim i da danasnji dan provedem pored reke, da se prisecam scena od sinoc. Analiziram Njegove pokrete i brzinu kojom mu je srce kucalo kad me je poljubio.

Ponovo sam pojela konzervu ananasa- celu.

Nema veze, jel da?

Citam sad blogove ljudi sa kojima se sada druzim... Kako je vreme proslo od kako sam prvi put dosla ovde.. Da ne pricam o muci koju sam imala sa upload-ovanjem fotki posto sam imala dial-up. Kako sam zamisljala sve ove ljude... Kad sam se prvi put registrovala ovde Japi je imao 19 godina.. Sada mu pise da ima 21, iako ja verujem da je napunio 22. Uzas.

Zao mi je sto sam obrisala prethodni blog, ali sve je to bilo radi moje bezbednosti.. To je kao kada vam neko nadje dnevnik i procita sve najstrasnije tajne.. Uf...

Stvarno ne bih zelela da ON sazna da mi se svidja. Pogotovo ne sada kada znam da nas ending nece biti happy. I nemam snage da se cimam oko njega, nije da nije vredan, samo.. Nemam snage.. Stvarno. Niti sam raspolozena za zaljubljivanje u bilo koga. Ko nije zaljubljen u mene.

Sex i grad me nekako uvek raspolozi. Kao dnevna doza zivota. Keri ili moja Sanja. Kad god se vratim od nje puna sam neke pozitivne energije, pravim neke velike planove, smisljam kako-sta... 

Ali veceras nisam gledala sex i grad + me je ovaj kreten prozracio...

Ne nisam nesto recita veceras... Zao mi je...

Navukla sam se na bajs. Jedna od stvari koje nikada nisam volela, ponekad cak i mrzela, sada ne ispustam iz ruku. Znam da sam pokisla, i da kocnice bas i ne funkcionisu po kisi, ali me ispunjava.. Ovih dana.

I volim da sedim dugo na suncu i da sama pijem kafu. Ada je kao stvorena za to. Ne znam zasto mi se uvek neko uvali. Tisina i voda i vodi racuna da ti ne ukradu bajs, sto nije mogla da mi ne kaze, ali u pravu je.. I cuvam ga, keve mi Nevenke.

Nisam zaljubljena, to me nervira. I ne znam zbog cega je to tako ali znam da svaki put u postovima pisem o tome. Ma sta god to nesto bilo.
Nedefinisano, jako nedefinisano. A ovog kretena sam videla. I budala, nije mi se javio... Kreten, znala sam.
Sa drugim sam pila kafu i shvatila da sve ono sto sam za tih 10 meseci skrivala kod sebe od njega, i sve ono cega sma se plasila da ce videti je ustvari ono sto me razlikuje od njega i svih njegovih bivsih i buducih. Nisam smela da mu dozvolim da me menja. Mozda se zbog toga tako odbojno postavljam prema svakom komentaru, negativnom ali sa iskrenom namerom, koji dolazi od neke muske osobe. Ne dam se!

Ma procice i to.. Idem sad da zgutam jedan andol, cisto da bih i sutra mogla da rajdujem a bajk.

Imam obicaj da prvo napisem post, a zatim dodam naslov. Kao, ne zelim sebe da ogranicavam na neku temu. O ljubavi vise ni reci. Odlucila sam. I sta ja ima da pricam o ljubavi, kao ekspert sam, sta?

Mogu samo da pisem o jednom decku, i da se sve vrti oko njega. A necu. bilo pa proslo. Ne znam cemu vracanje na njega kroz par prethodnih postova.

Dakle no more ljubavnih tema. A ni politickih. Ne zelim da svoje misljenje, koje pola Srbije ne razume. Da, bas tako. Ne razume.

A ne zelim vise ni pesme da trpam u postove, slike sam odavno prestala da stavljam.

Zelim da pisem o potrebi da u datom trenutku (3:36?!) sednem za komp i brzinom svetlosti otkucam jedan post.

Mozda mi je blog i dosadio, ali primecujem da u zadnje vreme sve radim samo radi krajnjeg prozvoda. Pisem post- ne da bih pisala, nego da bih ga objavila. Crtam- da bih zavrsila domaci, ne zato sto mi se crta. U PS-u se igram- ne da bih uzivala, nego da na profil zakacim novu sliku.Sobu sredjujem- ne da bi meni bilo lepo, nego da mama prestane da mi popuje.

Ovo je vreme kada je potrebno da se desi nesto. Nesto veliko, nesto da me poremeti.. Da me izvadi iz ove jednostavnosti i ucestalosti u koji sam uletela. Iz dosade i odradjivanja stvari. Leto dolazi, stvari se desavaju. Prvo moram da odspavam. Pa da sutra razmisljam o tome.

"I'll think about that tomorrow"

-Scarlett O'Hara

Opet su došli, kao i svake godine sa prolećem.
Miris vrućine, što onaj GSP-ovski, što ovaj od sunca... Miris toplih večeri, sa sve slatkim dečacima koji se šetaju unaokolo, noseći opet sa sobom svoje mirise.. Miris roštilja, to baš liči na proleće, hrana, druženje u dvorištu, kafe koje se prave tamo negde oko 23h.

Sedela sam u troli sa držeći mp3 u ušima. Pesma koju ovih dana često slušam:

Touch my body
Put me on the floor
Wrestle me around
Play with me some more
Touch my body
Throw me on the bed
I just wanna make you feel
Like you never did.

Sunce je sijalo tačno tako da me ugraje, preko onog prljavog prozorskog stakla. Opet sam, u nedostatku osobe u koju bih mogla da se zaljubim, milsila na njega. Kako je lepo mirisao onaj njegov Lacosta (la-skot), mmm.. Čak ga je stavljao kada smo išli na Adu.. Seljak, ali nema veze. Lepih 10 meseci provedenih sa njim. Odjednom sam osetila njegov parfem. Neverovatno što mi se činilo da je miris sve jači što više mislim o njemu.. Odbijala sam da otvorim oči misleći da će miris nestati. Neko me je gurkao kao da želi nečto da mi kaže. Prekinula sam pesmu u pola refrena, otvorila oči i videla čoveka u plavom.

-Devojko, imaš li ti kartu?

Na sledećoj stanici sam izašla.

Stvarno, blog je nešto bez čega ne mogu. I treba mi. I volim tu privatnost koju mi pruža. Da na otvoren način ispričaš svoje najgore probleme ljudima koje možda to i ne zanima, možda su objektivni, a možda ti ostave comment eto-tako-radi-reda.

Posle par čaša alkohola i poznatog teksta kao flashevi kroz moju glavu prolaze... Polako ali sigurno. Kako se igrao sa mojom kosom. Kako smo pokisli sedeli  mojoj sobi. Kako me je vodio na ručak. Pravi pravcati. Kako me je voleo.

Ne volim ovu patetiku ali mi ponekad nedostaje.. Ne on, samo neko. Neko da me voli. Neko da ga volim. Bezuslovno. Bez razmišljanja. Bez straha.
Da budem povređena. Da mi nešto ne bude uskraćeno.

"Maybe it's time to be clear about who I am. I am someone who is looking for love. Real love. Ridiculous, inconvenient, consuming, can't-live-without-each-other love."

A ovaj. Došao je tako iznenada, u pogrešnom trenutku i na pograšno mesto. Sa pogrešnim patikama i pogrešnim parfemom. Previše ženstven za moj ukus.

Ništa od toga, znam. Završiće se kao moja fantazija. Kao neko o kome misliš pred spavanje, kad ne možeš da zaspiš. Neko ko bi dobro došao da te zagrli dok spavaš.

Neke stvari je bolje prećutati. Hajde da svi zaćutimo, makar na ova tri dana.

Malo tišine molim.

Ma koliko god izgorela na suncu smatram da je apsolutno nemoguće da mi neko ili nešto pokvari raspoloženje.

-Upala mišića? (Od čega?!) Ne...
-Užas na licu.. Ne... Stavim kremu i prodje.
-Neprospavane noći... Ne... Legnem i izlečim se.
-Prazan frižider..Ne.. Dolazi mama..sutra.
-Manjak para u novčaniku..Ne.. Pare dođu i odu.

Njegovom drugu sam javila da sam se predvno provela, što će biti nadam se preneto, tako da sam mirna.

Uključla bojler, dakle kupanje me čeka.

Kravet je namešten a u Winamp-u na repeat-u:

"...Hajde da uzmemo neki dobar auto
i odemo negde gde nikog nema, daleko
da spavamo i da se kupamo po celi dan
kad padne mrak, na drugoj strani reke svetli grad..."

Ne, neverovatno ali je tako. Nije me povredio. Samo iznenadio. Razočarao. Dokazao da je muško. U gaćama i u glavi.

Imao je sve predispozicije da postane new love of my life.
Ima stariju sestru.
Visok- dovoljno.
Istih političkis tavova.
Navija za pravi klub.
Čak mi nije smetalo ni njegovo balavljenje prilikom ljubljenja.

Posle mesec dana mi je rekao da ima devojku već godinu dana. Ni to verovatno ne bih saznala da nije bio pijan.

Dobio je šta je zaslužio a znam i da ga je zabolelo.
Znam pošto je meni šaka posle tog šamara bila natečena.

Vikend je i bez njega protekao lepo. Baš kao i svaki dan, kome samo zbog sunca koje sija najjače što može, ne dozvoljavam da propadne.

Kafa sa drugom na 25-om, šetnja po Knezu... Neke stvari su nezamenjlive...

A što se njega tiče:

"..Ma pusti nek traje
Sve dok traje dobro je
Ne obecavaj nista,
ja te ne trazim nista
Lijepo je i to je sve..."

Bilo je lepo dok je trajalo. :)

Life goes on...

Pa, prošlo je više od šest meseci i dalje svaki put kada se čujem sa babom malo mi fali da joj kažem da te pozdravi.

Najčešće te se setim dok perem sudove. Nekako su to momenti kada ne razmišljam o svojim obavezama i problemima..

Mama je od para za traktor kupila mašinu za sudove tako da sada sudove ne perem toliko često. Ali na tebe i dalje mislim.

Svako veče pred spavanje osim mojih plišanih životinja, poželim i tebi laku noć. Uzela sam tvoj šah od babe, jer želim da imam nešto od tebe. Prvo sam htela da uzmem onaj kuhinjski nož, ali me je baba odvratila od te ideje ubeđujući me kako onda nema sa čime da seče hleb.

Ma, znaš i sam, baba je luda. E koliko smo je samo nervirali kad se udružimo. Volela sam da se svađam sa njom, ali samo kada znam da ćeš ti posle da me braniš.

Zadnji put sam te videla letos. Nekako se namestilo da nisam ni stigla da se pozdravim sa tobom, otišao si kući dok sam ja bila kod drugarice.

Dok si bio bolestan nisam želela da dođem. Znam da ti ne bi voleo da te vidim takvog. Želim da te pamtim onakvog kakav si bio oduvek.

Nedostajao si nam na slavi. Ujka je sedeo na tvom mestu a ja sam te iščekivala.. Kao da ćeš se svakog trenutka vratiti iz šupe.

Čuvaj se...

Tvoja M.

Devojka u pekari. Crna. Ne govori srpski. Prodavačica još manje engleski. Ne krivim je. Da je ova devojka naletela na moju mamu, teško da bi dobila nešto više od glasno izgovaranog srpskog jezika.
Na pitanje What's in it? Prodavačica je rekla Piroška.
Devojka je uzela ono čiju je sadržinu mogla da pretpostavi. Žu-žu.

Umesto da joj pomognem pri odabiru koji se završio veoma brzo (na njenu sreću jer verovatno nije htela da ljuti tri osobe srpske nacionalnosti koje su stajale iza nje) ja sam se pravila kao da reč engleskog ne znam. Kao da ga prvi put čujem i kao da nisam sa ove planete. Nisam htela da se izdvajam. Svi smo mi stoka. Stoka koja ne želi da se izdvaja. Pravi čopor.

Na demoliranom Meku čitkom ćirilicom, koja je skoro postala jedan od oblika patriotizma, ispisano SRBI I RUSI- BRAĆA. Ja imam dva brata od ujaka i jednog sa očeve strane, ali se ne sećam da je bilo ko od njih trojce ruskog porekla.

Danas mi se desilo da sam se tresla od straha. Uplašila me je osoba kojoj je droga popila mozak, osoba sa kojom tri godine idem u odeljenje. Činjenica da ne mogu da pretpostavim šta bi ta osoba mogla da uradi me je tresla. Još više me je plašilo to jer sam znala da je zakon taj koji tu ništa ne može. Da neke vrsta nasilja mora da prođe neopaženo.

Laku noć.

09.03.91- Tenkovi prolazili ulicama Beograda

92 (?!) - inflacija

96/97- Najhladnija zima provedena na ulicama sa pištaljkama i bedževima

99- Da li moram da pišem? Koliko žrtava?

5.10.05- Da li je posle bilo bolje? Možda da se nije desio

12.03.03.- Ovim ubistvom su ubili i nadu. Svima nama.

Svaka sledeća je bila sve gora. Nizovi grešaka, pogrešnih predsednika, pogrešne vlade..
Pitaju me zašto me toliko zanima? Zađto se opterećujem tim glupostima? Jesu priznajem, gluposti su.. Glupo je što smo se borili protiv zla tako što smo na vlast doveli veće, koje od 5.10. vlada...

Marčelo je lepo objasnio neke stvari

Bila sam jedno veče kod njega. Ma to je on! I dalje mi je isuviše blizu.. A ne želim da ode. Neka ga tu, par stanica od mene, ali neka napusti moju glavu.

Samo da ne razmišljam o njemu. Neverovatno je to kako, pod utiskom alkohola + neka srcecepajuća u Winamp-u, uvek se setim njega. Zašto?

Dosadilo mi je da patim. Da patim za njim. Neka dođe neko drugi pa da patim za tim drugim malo. Jeste mazohistički, ali ni ovo brate mili nije normalno stanje.

I lepo je što je došao neko novi. Ma makar bio sto puta gori od prethodnog. Neka ga. Makar trajalo par sati, par dana, mesec dana.. Neka ga..

Stvarno ne znam koje je godište. '87 možda. Možda je i mlađi. Al' baš je sladak. I visok je- dovoljno. Ima ružno ime, ali se lako nalazi u imeniku. Dva početna slova i tu je.

I čekala sam da me pozove- priznajem!
Volim taj osećaj.
Neizvesnost.
Drhtavica.
Leptirići.

Kez od zuba do zuba kada zazvoni telefon. Jedan uzdah. Jedan izdah.

-Halo.
-E, znaš ko je..?

Ma ne ne znam. Al' moram malo da lažem. Da se, kako se kaže, foliram.

I tako, vidimo se sutra, pa da vidim koliko sam bila straight sinoć.

Ovih dana mi je bio rođendan.
Bili su moji.

Ujaci i tetke, braća i sestre. Mama.
Volim što su ovi moji tako falični a tako savršeni.
Toplina. Sreća. Ljubav.

Otvorila sam kovertu i u njoj pronašla pare. Dosta para. Od meni ne tako drage osobe. Ne znače mi ništa i potrošiću ih kako sam ih i dobila.
E onda sam počela da plačem. Ne, ja nisam plakala. Jecala sam. Sve pare ovog sveta bih dala da je moj deda tada bio tu. Trenutak kada shvatiš da su pare- bezvredne.

Ali i dalje su tu ljudi koje volim najviše na svetu.
Neopisiv je taj osećaj za koji su ti potrebne godine.
I zrelost.
Godine koje su potrebne da prođu da počneš da zoveš babe i rođake jer to želiš. Ne zato što treba.

Meni srećan i rođendan i osmi mart.

On me je zvao da mi čestita. Jako lepo od njega. Drago mi je što se setio, a kada sam pristala da se vidim sa njim ovih dana, pitala sam se kuda to vodi?
Nikada nam neće biti kao na početku. Kao pre godinu dana.
Upoznala sam tu njegovu drugu polovinu. Tu savršenu. Sa kojom se ne uklapam.

Zato što je moja druga polovina ozbiljna- po potrebi.
I zato što voli. Voli bez razmišljanja o tome koliko je to ustvari pametno.
I volela ga je. I voli ga. Ali zna da ne može sa njim.
Zna da on ne može da oprosti tu nesavršenost u odlukama, pokretima, prijateljima...

A ona ne želi da bude ono što nije. Samo zato što je tako bolje. Zato što to tako treba.

I zato je puklo. Nije on pukao. Pukla sam ja. Po svim šavovima.
Otišla sam. I nije mi žao.

Postoji jedna stvar koje sam svesna i koja me nervira. Nervira me što sam kasno postala svesna da sam sve vreme bila zaljubljena u prvu verziju njega. Ludu i šašavu. Ne toliko ozbiljnu. Verziju koja me je volela.

 

ovaj put cu pisati malim slovima. nesto me mrzi da maltretiram malic koji drzi ovo shift dugme.

-otkrila sam da se u mojoj sobi pusilo ova dva dana
-da je neko (mama) ispeglao sav ves i natrpao mi na krevet, tako da ja sada nemam gde da se izvalim dok ga ne strpam u ormar/n.
-da je sestra iscepalia papire iz mog rokovnika koji je btw obelezen datumima
-da se niko nije setio da mi usisa sobu ili kupi zalihe pasteta
-da se ukus kafe u mom kafieu nije promenio
-da njemu nisam bog zna koliko nedostajala, posto je poveo celo drustvo kad sam ga pozvala na kafu.
-da mu je sestra zlo
-da se ni onaj drug nije uzeleo ili makar setio mene, iako sam se potrudila da mu budem na pameti- ne on me ipak nije ni textirao.
-da njegov drug ima devojku- steta, fin mladic
-da je lepo kad si singl ali ne i kad te konobar pita- opet si sama?
-da u mom inbox-u ima dva mail-a. od koga je jedan spam.

bas je bio lep dan danas. onako lep, lep! to su oni dani o kojima razmisljas kada legnes na spavanja i cije moment zabelezes negde.
-na klupici u parku
-na salveti
-u dnevniku
-na blogu
-na njegovom novcaniku (greskom)

nije da mi on ide na zivce. nervira me samo kada je ona sa nama. ne nervira me  ni ona, nervira me samo kada je sa nama.
ali, verovatno je to jedan od onih trenutaka kada treba da odsutanes. da mislis kako je on kiselo grozdje i kako je pera lepsi. neka se smuvaju, to me je bog kaznio (boze izvini na malom slovu, rekla sam na pocetku posta da danas ne aktiviram malic) jer sam planirala kako cu da sprecim muvanje njega i one druge, i kad sam to sprecila (a mozda je i bog!) sad je presao na ovu. a tu sam- bespomocna.

svejedno.. in relationship or singl alicia se cuje do komsije:

"...No one, no one, no one
Can get in the way of what I'm feeling
No one, no one, no one
Can get in the way of what I feel for you, you, you
Can get in the way of what I feel for you..."

ne nisam koristila veliko slovo to je samo copy/paste opcija.

Bobićkin tekst u Politici:

"...Нешто није у реду са овом земљом. Кад Новак Ђоковић победи у Мелбурну на Аустралијен опену, исте вечери један љути политичар малог домета, огорчен чињеницом да се грађани Србије искрено радују победи нашег дечка на тако великом светском такмичењу, препоручи преко телевизије младом шампиону да се не појави на слављу, које спортским победницима традиционално приређују Скупштина града и грађани Београда..."

Molim? Čekaj, o kome je reč? Čitam tekst do kraja i opet mi nije jasno o kome se radi.. Komentari? Aha. Dakle Nenad Prokić je sve ovo rekao? Let's find it! I ono staro dobro pravilo:
Ono čega nema na youtube-u, nije se ni desilo.

Pronalazim Prokićev odgovor (105 min pa na dalje) na pitanje Olje Bećković koji je njegov utisak nedelje koji nije na listi:

Gren slem je gren slem, nadam se da se neće završiti nekim dernekom ispred gradske skupštine u političke svrhe.

Olja zatim postavlja pitanje kako zna da li je u političke svrhe ili ne. A on odgovara da se Federer u Švajcarskoj ne dočekuje ni kada su izbori ni kada nisu, i poručuje Đokoviću da ode u Monte Karlo na par dana da se odmori pa da dođe kada se završe izbori.

Pa zar nije očekivano da će ga svi svojatati kao da je on delo njihovih ruku? Kako to inče u Srbiji biva. Dok si međ' prva tri, ok si. Ali đubre jedno, kako je samo mogao da pomisli da prekine turnir sa Ruskim protivnikom?! Razmaženi sinčić! Ma, trebao je da igra i ono finale koje je letos predao Federeru, pa makar i prst sebi odsekao. To bi pravi patriota uradio!

Pa serem se ja vama u taj vaš patriotizam... UUU! Svi ste vi velike patriote! Svi bi vi život dali za majčicu našu Srbiju!

I naravno, dok igra dobro uradiće sve, samo da ga dovuku na predizbornu kampanju. Ajde ona Šerifovićka, ona se izjasnila kao radikalsko đubre, to je ok. Ali da se u skupštini vodi polemika oko toga čija je Marija?! E pa to, to prevazilazi granice normalnosti.

I koji su motivi Bobićke da toliko napljuje svog kolegu, i da iz njegove dve rečenice izvuče 2 sitno kucane str A4 formata?! Da li je stranka kojoj on pripada razlog tome? Ili pak nešto lično? Mislim da odgovor možete da dobijete samo kod Ljiljane Smajlović, a kada ste već kod nje, pitajte je zašto je tekst Marka Vidojkovića osuđen kao previše brutalan i iz tog razloga ostao neobjavljen od strane ovog lista?

Tekst možete pronaći na B92

kesica Gricka je nestala, tegla krastavca je takođe nestala, a ja brinem o nekim tamo tekstovima?!

Euforija, nada, inspiracija..

Recimo da tako mogu da definišem trenutno stanje.

Stigla poruka od njega:

"Srbija je sad jaka i stabilna. Mirno spavaj."

Skakanje na Terazijama me je podsetilo na 96/97. Znam, bila sam baš mala, ali se secam dovoljno dorbo. Duvanja u pištaljke, dugih šetnji, moje šarene jakne iz Grcke koju mi je tata doneo.

Volim svoju zemlju. Volim ljude koji zive u njoj. I nijednu drugu zemlju  necu voleti kao svoju. Nijednog stranca necu gledati kao svog. Nijedan grad nede biti Beograd.
Zao mi je što ja i dalje zelim da odem. Zao mi je jer smo izabrali manje zlo a ne nekoga u koga iskreno verujemo.

S druge strane, osecam da ce se nešto desiti. Kao, bice bolje. Jel' vredeo 5.oktobar.... a 12. mart?

Poletela sam ka njemu i zagrlila ga. Više mi ne smeta ni njegov vuneni dzemper.

Zaljubljena. To je to.